U jesenjim i zimskim mesecima na prozorskim okvirima ponekad se formiraju male kapi vode. Ova pojava sa kojom ste se sigurno susreli prerasta u pravi problem ukoliko se od nekoliko kapi vode dođe u situaciju da se voda sliva niz prozorsko staklo. Ovo nas, naravno, vodi do pitanja zašto se prozori zapravo „znoje“?
Ako vam se prozori kod kuće često zamagljuju, to nije nužno zbog tehničkog kvara: do stvaranja kondenzacije obično dolazi zbog veoma visoke vlažnosti u prostoriji ili velike razlike između spoljašnje i unutrašnje temperature.
Zašto se prozori „znoje“?
Kada se voda iz vlažnog, toplog vazduha taloži na hladno staklo, često se govori o „znojenju prozora“. Postoji mnogo razloga za nakupljanje kondenzovane vode, pri čemu velika vlažnost igra važnu ulogu. Ovo je naročito očigledno u kupatilu posle dugogtrajnog, toplog tuširanja ili u kuhinji kada se nakon dugog kuvanja.
U ovim slučajevima, prvenstveno treba da obezbedite da su prostorije adekvatno provetrene. Dovoljan dotok svežeg vazduha je veoma važan za klimu u zatvorenom prostoru. Nepravilna ventilacija i grejanje ili veoma jaka izolacija sprečavaju automatsku razmenu vlažnog vazduha.
Da biste obezbedili dovoljnu cirkulaciju vazduha zimi, morate paziti da ne postavite previsoku temperaturu grejanja. Ne zaboravite: mokri prozori se dešavaju kada je u vašem domu ukoliko je pretoplo.
Zašto se prozori zamagljuju preko noći?
U proleće i jesen, kada se kuće ne zagrevaju ili su samo malo zagrejane, a spoljna temperatura značajno pada noću, prozori se često zamagljuju sa spoljašnje strane. Razlog ovome leži u činjenici da noću ili rano ujutru, temperatura napolju toliko pada da se vlaga diže u vazduh.
Ako vam se prozori zamagljuju spolja, nema razloga za brigu: zamagljivanje spoljašnjeg stakla je jednostavno rezultat prirodnog fenomena koji se javlja čim napolju postane hladnije. To ukazuje na dobro funkcionisanje toplotne izolacije, što je samo po sebi prijatno.
Kada se vazduh kondenzuje na prozoru?
Uglavnom ujutru ili uveče, jer se susreću sobna temperatura i hladan vazduh spolja. Kada se prozori tada zagreju iznutra, dolazi do kondenzacije. Ovo može izazvati stvaranje plesni. Zato, provetravajte povremeno i pravilno zagrejte prostorije nakon toga.
Kada se prozori zamagle iznutra?
Međutim, ako primetite da se na unutrašnjoj strani stakla stvaraju kapljice ili da se prozori „znoje“, savetuje se oprez: ako se kondenzacija formira na unutrašnjoj strani stakla, to pre svega ukazuje da je vlažnost u prostoriji previsoka. Kondenzacija je nastala kuvanjem u kuhinji, tuširanjem u kupatilu ili peglanjem, a da pri tom nije bilo odgovarajuće ventilacije. Ili postoji ozbiljniji problem. Ako se prozori „znoje“ na unutrašnjoj strani stakla ili čak između njih, to znači da se voda kondenzuje i skuplja tamo.
Kondenzacija u velikoj meri zavisi od toga koliko je toplo u prostoriji u odnosu na spoljašnju temperaturu. Ova razlika može biti ekstremna, posebno zimi kada mnogo zagrevamo unutrašnjost.
Prozorsko okno je najhladnija tačka spoljašnjosti svake zgrade, tako da se topla vodena para kondenzuje na hladnoj površini i male kapljice vode postaju vidljive na okviru prozora. Što je veća temperaturna razlika između unutrašnje i spoljašnje, to je veći rizik od stvaranja kondenzacije.
Formiranje kondenzacije se može uočiti pre svega na svetlarniku, koji je zbog svog nagnutog položaja izložen uticajima okoline kao što su kiša, grad i temperaturne fluktuacije.
U svakom slučaju, trebalo bi da razjasnite uzroke problema i da se trajno rešite kondenzacije. U najgorem slučaju, morate zameniti komponente na kojima se često javlja kondenzacija.
Unutrašnja strana prozora je zamagljena: Zašto to može biti opasno?
Koje su opasnosti od zamagljenih prozora? Kondenzaciona voda u visokoj koncentraciji ima dva negativna efekta: s jedne strane, štetna je za strukturu materijala u blizini kondenzacije – kod organskih materijala, kao što su malter ili tapete, toplota i previše vlage često dovode do buđi. Kondenzacija se formira tamo gde se topli vazduh susreće sa hladnim spoljašnjim zidom, čineći zidove vlažnim i stvarajući idealno tlo za razmnožavanje buđi.
Kondenzacija polako čini ugao (npr. ispod prozorske daske) počinje da buđa pre nego što se zaraza dalje proširi. Buđ ne samo da dovodi do neprijatnog mirisa ili izgleda prostorije, već i do značajnih ograničenja u njenom korišćenju.
S druge strane, štete vama i vašoj porodici: ako spore buđi dospeju u respiratorni trakt, vaše zdravlje pati. Može doći do kašlja, kratkog daha, vrtoglavice, pa čak i nesvestice. Posebno su ugroženi astmatičari.
Da biste smanjili kondenzaciju i sprečili rast buđi, postoji nekoliko vrlo jednostavnih mera.
Da li moram da uklonim kondenzat?
Da, naravno! Ako ima mnogo kondenzacije, trebalo bi da je uklonite kako biste sprečili stvaranje buđi. Jednostavno obrišite vodu krpom od mikrovlakana.
Kako se može stvoriti prijatna i zdrava klima u prostoriji?
Nekada su se stambene kuće gradile drugačije: stan nije bio hermetički zatvorena prostorija, a grejanje obično nije bilo funkcionalno kao danas.
Prozori, spojevi ili čak krovovi koji propuštaju obezbedili su da se životni prostori stalno i prirodno provetravaju.
Suv vazduh spolja bi mogao da ulazi, a vlažan iznutra može da izađe napolje. Zbog toga je unutrašnje zamagljivanje stakla bilo ređe.
Danas je drugačije: toplota ne može jednostavno da pobegne jer vi to ne želite. Savremeni termoizolacioni prozori sa dvostrukim ili trostrukim zastakljivanjem, izolacionim slojevima i čvrstim spojevima to ne dozvoljavaju i obezbeđuju zadržavanje vlage u prostorijama. Zbog toga je neophodno obezbediti idealnu klimu u prostoriji optimalnim grejanjem i provetravanjem.
Savet – Da biste efikasno sprečili stvaranje kondenzacije, temperatura bi trebalo da bude što konstantnija tokom celog dana.
Ako želite da vam bude udobno unutar sobe, svakako bi trebalo da obezbedite da su prostorije propisno provetrene i umereno ohlađene, a da se sva vlaga koja se pojavi izvodi napolje.
Prilagodite grejanje nameni vaših prostorija: u zavisnosti od tipa prostorije, preporučuju se temperature između 18°C (spavaći deo) i 23°C (dečija soba, kupatilo), u podrumu ne bi trebalo da padnu ispod 15°C.
Higrometar je takođe praktičan pomoćnik: pokazuje vam koncentraciju vlage u vašem domu. Ovde je dozvoljeni nivo vlage između 40 i 60%, a u kupatilu do 70% je u redu.
Više o tome možete saznati u članku „Saveti za pravilno provetravanje“
Evo, šta još možete da uradite kako biste sprečili mokre prozore:
– Redovno i efikasno provetravanje (isprekidana ventilacija): ovo obezbeđuje razmenu vazduha, smanjuje vlažnost i ne troši energiju za grejanje;
– Obezbedite svež kiseonik – poželjno nekoliko puta dnevno;
– Otvorite suprotne prozore najmanje 10 minuta: ovo stvara potpunu promaju i idealnu razmenu vazduha;
– Ako je potrebno, ujutru dva puta provetrite spavaću sobu. Prostorije koje slabije koristite grejte slabije i provetravajte ih svakodnevno;
– Sa različitim temperaturama u različitim prostorijama, uvek držite vrata zatvorena;
– Zatvorite vrata kada se tuširate i kuvate, a posle provetrite prostorije;
– Najbolje je da ne sušite veš u stanu.
Kada bi često zamagljene prozore trebalo zameniti novim?
Nažalost, ako kondenzacija postane stalni problem i primetite da vam se prozori zamagljuju između stakla, to znači da imate veći problem.
Današnji moderni prozori obično se sastoje od nekoliko staklenih ploča (dvoslojno, troslojno ili četvoroslojno staklo), između kojih se nalazi dobro zatvorena šupljina. Ovo se koristi za toplotnu izolaciju, koja se ponekad naziva i „izolaciono zastakljivanje“. Ovakva stakla imaju i gas između stakala.
Količina gasa u prozoru ne sme da varira, kako ne bi uticala na izolaciona svojstva prozora. Ako se staklo zamagli u prostoru između stakala, to znači da su prozori izgubili značajan deo svojih termoizolacionih svojstava i zbog toga važna funkcija više ne može da bude ispunjena.
Zimi to dovodi do velikog gubitka energije i obično do odgovarajućeg povećanja troškova grejanja. Osim toga, ako se kondenzacija taloži između stakla, prozor gubi svoju providnost i nastale mrlje se ne mogu ukloniti.
